ДАН ЉУДСКИХ ПРАВА 2024.
Наша школа традиционално, још од 2006. године, обележава Дан људских права.
Ове године у реализацији овог програма су учествовали чланови литерарне секције и професори српског језика и књижевности који руководе секцијом Валентина Божић, Љиљана Вукић и Данијела Станојевић Николић у сарадњи са професорима социологије, Иваном Поповић и ликовне културе, Андријаном Кнежевић.
Ученици прве године су са наставницом Ликовне културе радили на дигиталном плакату поводом Дана људских права. Акценат је на праву свих нас на здраву животну средину. Ученици су се у изради плаката упознали са основама програма за дизајн и важности визуелних медија. При изради плаката и ликовног решења, ученици су применили и стечено знање из екологије.
Право на здраву животну средину
Замислимо свет у коме је једини звук шапат ветра у крошњама дрвећа, жубор потока и песма птица у свитање. Тај свет, на жалост, све више бледи пред заглушујућом буком савременог живота. Право на здраву животну средину без буке један је од предуслова за наш мир, здравље и хармонију са природом, али и право које често заборављамо да штитимо.
Буке има свуда око нас – у звуку гласних мотора, вриштању сирена, ударању алата на градилиштима. Она се неприметно увлачи у наш живот, ремети наш сан, повећава ниво стреса, слаби концентрацију и временом чак угрожава наше срце и слух. Али њен утицај не погађа само нас, људе. Природа такође пати. Птице више не могу да чују позиве својих сапутника, делфини у дубинама морских вода губе оријентацију због звука бродских мотора, а шумске животиње бивају дезоријентисане и присиљене да напуштају своја станишта.
Ипак, свет без непотребне буке није недостижан. Замислимо градове у којима је саобраћај мање гласан, са зеленим парковима који упијају звуке урбаног живота. Или приградска насеља где се поштује мир, а свако јутро почиње уз природну симфонију природе. Ово није само сан већ циљ ка којем можемо тежити ако се као друштво обавежемо да поштујемо правила о смањењу буке, улажемо у еколошки прихватљиве технологије и бринемо о томе како наши поступци утичу на свет око нас.
Живот у хармонији са звуцима природе није само питање удобности већ и нашег здравља и емоционалног мира. Право на здраву животну средину без буке је право сваког бића – право на тишину у којој можемо да чујемо сопствене мисли и глас природе који нас подсећа на то колико је живот леп када га слушамо у миру. Зато је наша одговорност да чувамо ту тишину, за себе и за све оне који ће тек доћи.
Милетић Нина IV/6
Људска права су основна права која припадају сваком појединцу, а право на здраву животну средину заузима посебно место међу њима.
Ово право се не односи само на физичко окружење у којем живимо, већ и на квалитет живота који водимо. Здрава животна средина је кључна за очување здравља, добробити и општег квалитета живота. У данашњем свету суочавамо се са бројним изазовима који угрожавају нашу животну средину, попут загађења ваздуха, загађења воде, дефорестације и климатских промена. Ови проблеми не утичу само на природу, већ и на људско здравље, узрокујући разне болести и смањујући квалитет живота. Право на здраву животну средину подразумева потребу да се заштите и очувају природни ресурси, како би будуће генерације могле да уживају у чистом и здравом окружењу. С обзиром на све веће претње које се јављају, важно је да се сви укључимо у очување животне средине.
То може укључивати једноставне кораке као што су рециклирање, смањење употребе пластике, садња дрвећа и подржавање еколошких иницијатива. Само заједничким деловањем обезбеђујемо да право на здраву животну средину постане стварност за све, јер здрава планета значи здрав живот за сваког од нас.
Емилија Радивојевић IV-5
“Признање урођеног достојанства и неотуђивих права свих људских бића је основ слободе, правде и мира у свету”
Универзална декларација о правима човека(1948)
Сваки човек самим рођењем поседује одређена урођена и природна права која називамо људским правима и које држава не сме да ограничи или укине неким правним документом („Сви људи су рођени слободни, с једнаким достојанством и правима”).
Неприкосновеност живота, тј. право на живот човека представља највишу вредност и елементарно право људи. Оно је претпоставка постојања и услов за уживање свих других права.
Право на образовање је опште право људи да стичу потребна знања за све врсте послова, у школама свих врста, да се образовањем и васпитањем изграђују у активне,способне и слободне личности.
Право на слободно научно и уметничко стваралаштво, право на учешће у културном животу подразумева слободу истраживања.Држава мора да популарише културу и да омогући што већем броју људи да у њој учествује.
“Свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању” – члан 74. Устава Републике Србије
Социолошка истраживања показују да грађани нису у довољној мери свесни значаја здравог окружења у коме живе. Право подразумева и обавезу свих нас да је чувамо и побољшавамо. Сви смо подједнако одговорни за квалитет окружења у којем живимо и због тога сви морамо бити подједнако свесни последица својих активности по животну средину.
Људска права и право на здраву животну средину
Људска права представљају основне слободе и привилегије које свака особа има, без обзира на свој пол, расу, религију или националност.
Међу најважнијим људским правима је и право на здраву животну средину, које постаје све важније како се суочавамо са глобалним изазовима попут климатских промена, загађења и исцрпљивања природних ресурса. Ово правоподразумева је важно да свака држава донесе законе који ће штитити природу и омогућити људима да живе у здравом окружењу. Такође, едукација и подизање свести о значају очувања животне средине, као и активно учешће грађана у заштити природе, кључни су за остваривање овог права. Свака особа треба да буде одговорна за свој допринос очувању природних ресурса, јер смо сви повезани и наши поступци утичу на будуће генерације.да сваки појединац има право да живи у окружењу које је здраво и које му омогућава физичко, ментално и друштвено благостањe.
Здравље животне средине директно утиче на здравље људи. Загађење ваздуха, вода и тла могу изазвати озбиљне болести, попут астме, рака и респираторних обољења. Такође, уништавање екосистема и биолошке разноврсности смањује ресурсе који су потребни за опстанак, као што су чиста вода, плодна земља и стабилна клима. Због тога, право на здраву животну средину није само еколошко питање, већ и питање људског здравља и квалитета живота.Међународна заједница је све више препознаје значај овог права. У многим документима, као што су Декларација људских права и различити међународни уговори, јасно је наглашено да је право на здраву животну средину фундаментално за остварење других људских права, као што су право на живот.
Међутим, иако постоје глобалне иницијативе, право на здраву животну средину се још увек не примењује равномерно у свим деловима света. У многим земљама, посебно онима у развоју, економски интереси често превазилазе потребу за заштитом околине. Загађење индустријских постројења, масовна сеча шума, неодговорно коришћење пестицида и губитак биодиверзитета угрожавају здравље и животе милиона људи.Зато је важно да свака држава донесе законе који ће штитити природу и омогућити људима да живе у здравом окружењу. Такође, едукација и подизање свести о значају очувања животне средине, као и активно учешће грађана у заштити природе, кључни су за остваривање овог права. Свака особа треба да буде одговорна за свој допринос очувању природних ресурса, јер смо сви повезани и наши поступци утичу на будуће генерације.
Право на здраву животну средину је стога неопходно за остваривање основних људских права. Само када природа буде заштићена, бићемо у могућности да живимо у мирном и здравом друштву. Ова борба захтева заједнички напор свих нас, како би наш свет био боље место за живот, данас и у будућност.
Стефан Златановић 4/5
Данас, људска права чине основу сваког друштва. Сваки човек има право на слободу, једнакост и достојанствен живот. Такође, право на здраву животну средину је важно за очување здравља.
Како би свако од нас био равноправни члан друштва, треба да нам буде загарантована слобода. Сви треба да имамо могућност да се слободно изражавамо и да слободно износимо своје мисли. Право на образовање и рад требало би свима да буду доступни и нико не треба да трпи било какав вид дискриминације.
Право на здраву животну средину укључује право сваког појединца на живот у окружењу које није загађено и које је безбедно за његово здравље. Међутим, у свету врло често долази до занемаривања овог права, тако да то доводи до озбиљних последица које утичу на људско здравље, а и на саму природу.
Сви имамо право на чист ваздух и воду, али све брже развијање друштва доводи до убрзаног раста индустрије која довода до неконтролисаног искоришћавања ресурса. Долази до загађења воде и земљишта које утиче и на храну коју производимо и једемо. Климатске промене, такође, доводе до угрожавања основних услова за живот, до миграција и до сукоба.
Очување здраве животне средине треба да буде да буде одговорност сваког појединца, али и друштва у целини. Сви треба да се залажемо за очување природе, треба да водимо рачуна о смањењу отпада и о његовој рециклажи. Када би свако од нас засадио по једно дрво, наша планета би била зеленија и ваздух би био чистији.
Право на здраву животну средину треба да буде наш задатак, за бољу будућност нових генерација које тек треба да расту и развијају се. Иначе, доћи ће до последица на које нећемо моћи више да утичемо. Нестаће многе биљне и животињске врсте, сусрешћемо се и са несташицом воде или ће вода бити загађена и довешће до развијања болести за које лекови још нису пронађени.
Право на здраву животну средину треба да буде основни задатак свима нама. Кроз заједничке напоре можемо осигурати да природа буде очувана не само нама, већ и генерацијама које долазе после нас.
Ђорђе Динић IV/6
